Kraj sezone


Pre nekoliko dana završila se svakako najdosadnija sezona za Vest Hem u poslednjih nekoliko godina i ja sam još uvek pod utiskom da je trebalo da se desi nešto veliko i izvanredno što se nije desilo. Možda sam ja nešto propustio ali ova sezona je jednostavno bila prazna toliko da sam gotovo počeleo da oni šupci iz Šefilda ponovo počnu da protestvuju samo da bi ponovo video Čekićare na naslovnim stranicama.
Suočite se sa istinom, Vest Hem nas je sve navukao na naslovne stranice. Samo u poslednjih nekoliko sezona imali smo više medijske pažnje nego što prosečan klub ima za dvadesetak godina. Setite se ispadanja, borbe u drugom rangu takmičenja, onih finalnih utakmica u baražima. Pa onda brilijantna povratnička sezona začinjena pobedom u poslednjem kolu kojim smo uništili nade najvećeg rivala koji zaslužuje da se pomene u istoj rečenici sa nama. Treba li da pomenem finale Kupa 2006? Onda očaj, nemoć, neverica, Česterfild, strah i great escape.
Kako se sve to uklapa u sliku Čekićara ove sezone? Nikako! Ove sezone smo navijali za jedan po svim merilima sasvim prosečan klub koji nije pokazao ama baš ništa što bi se moglo nazvati spektakularnim. Svaka čast momcima u bordo plavim dresovima za osvojene bodove ali ovaj tim izgleda nesposoban da kreira one trenutke za koje živi svaki fudbalski navijač na ovoj planeti. Ili je to posredi ili sam ja toliko navučen na utakmice od kojih me euforija drži po tri dana pre i posle utakmice da mi svake sezone treba sve veći i veći fiks.
Da li je ova sezona takmičarski bila bolja od prošle?! Svakako !!!
Da li želim da se ovakva sezona ponovi ?! Nikad !!!