Ekipe koje uglavnom provode svoje dane u sigurnosti sredine tabele kakve su Vest Hem i Totenhem možda ne igraju često utakmice koje sa sobom nose veliki ulog. Ali to ne znači da ne njihovi navijači ne umeju da prepoznaju veliku utakmicu kad je ona na repertoaru. Navijači Vest Hema dobro su upoznati sa utakmicama koje vrede mnogo više od tri boda, koje ulaze u legendu i mnogo puta se prepričavaju. Jedna baš takva utakmica će se igrati na Vejt Hart Lejnu ove subote.
Sećanja su mi još sveža na utakmicu na Apton Parku u poslednjem kolu sezone 2005/2006 kada smo ih baš mi izbacili sa mesta koje vodi u kvalifikacije za Ligu Šampiona . Nažalost, od tada ih nismo pobedili, a oni su nam se za taj poraz osvetili i to sa kamatom. Ove sezone je drugačije. Pobedili su nas na našem stadionu ali se teško može reći da su nas nadigrali. Pobedili su srećno i red je da im to vratimo. Dobra forma naše ekipe kaže da je došlo vreme za još jednu pobedu nad velikim rivalom i to u utakmici koja može da odluči o plasmanu ekipa na kraju sezone. Ako pobedimo Totenhem imaćemo devet bodova više on njih što je nenadoknadiva prednost. I mi i oni imamo težak raspored do kraja ali mora se uzeti u obzir da se mi ipak bolje snalazimo u utakmicama protiv jakih timova. Ponovo imamo priliku da im direktno presudimo a takva prilika ne sme da se propusti. Naši igrači imaju potreban kvalitet, znaju šta treba da rade i što je možda i najbitnije imaju dovoljno samopouzdanja da bace na kolena ekipu koja je ne tako davno najavljivala čak i borbu za titulu. Posle ko zna koliko vremena, oni se nas plaše više nego mi njih. Samo treba paziti da naši igrači ne jedu u njihovim restoranima i ovo će biti meč koji ćemo dugo pamtiti.
Osećaj isčekivanja velike utakmice polako potiskuje sve ostalo. Nivo adrenalina raste. Jedva čekam subotu.