Zolin projekat
Početak nove sezone uvek može da iznadi jer se ne može mnogo zaključiti iz prijateljskih utakmica na dalekom istoku i odmeravanja snaga sa slovenačkim ekipama. Nijedan tim u oktobru nije siguran tačno za šta je sposoban (osim Njukasla) ali malo ko je očekivao da će Vest Hem koji u poslednjih par sezona ima reputaciju ekipe kojoj nije lako dati gol primiti petnaest golova u poslednjih šest utakmica. Lako skrivljeni penali, početničke greške i promaja na bekovskim pozicijama pojavile su se odjednom i iznenadile navijače koji nisu navikli da proslave dva data gola a da se ne raduju pobedi. Šta je uzrok ovoj promeni?
Krećemo od očigledne stvari. Kadrovski rez u zadnjoj petorci koja je prošle sezone često bila simbol čvrstine i požrtvovanja uopšte nije bio beznačajan. Umesto Kolinsa i Nila sada imamo Tomkinsa i nedefinisanu situaciju na poziciji desnog beka. Tomkins napreduje iz utakmice u utakmicu, željan je da pokaže da zaslužuje mesto u prvoj postavi, borbenost mu je na visokom nivou i, što je jako bitno, ne pokazuje nikakvu promenu ni oscilacije u igri kad je oči u oči sa Aršavinom i Toresom. Mogao bi Tomka da postane fenomenalan igrač ali stoji činjenica da smo u tri ligaške utakmice koje je igrao Kolins samo u jednoj primili gol a da otkad igra Tomkins nijednom nismo sačuvali našu mrežu. Ako treba da se priča o desnom beku bolje je da vas podsetim na ovaj tekst nego da se ponavljam http://www.hammers-serbia.com/blog1/15.html
Možda pomislite da sam bio u pravu pa me shvatite ozbiljno.
Ali da li je naša odbrana u koju smo se kleli stvarno zavisila toliko od ova dva igrača i da li su ova dva transfera dovoljna da opravdaju to šta Grin i Apson igraju lošije nego što su nas navikli i što Ilunga izgleda kao zli brat blizanac igrača kojeg smo gledali prošle sezone? Naravno da je teško kad se prodaju dva takva igrača ali to nije opravdanje kao što Ilunga ne može da kaže da igra lošije samo zbog toga što više nema Urugvajca sa partizanskim imenom da mu brani klupu. Desila se mnogo bitnija promena u našem Klubu ovog leta. Sve one najave Đanfranka Zole o "viziji", "projektu" i "prelepom fudbalu" polako počinju da se ostvaruju. Iako je umesto Mansinija, Gudjonsena i Čamaka dobio Diamantija i Franka Zola je čvrsto rešio da od Vest Hema napravi "Hit and run" ekipu i ako mene pitate zasada mu dobro ide. Svako ko je gledao ili čitao ijedan intervju koji je Zola dao ovog leta dobro zna šta mu je bio prioritet. Svestan je bio Zola da Tomkins i Spektor teško da mogu da nas odvedu u Evropu, samo je imao preča posla od toga. Pored dovođenja igrača koji su bolji od Di Mikelea i Tristana bavio se pokušajima vakrsavanja Boa Mortea i Dajera i formiranjem Hajnsa u igrača koji je spreman za Premijer Ligu. A rezultat svega toga kada se pogleda malo dublje iza dodavanja petama, napadačke igre i propagande Erika Kantone su sudaranja golmana i štopera, nemogućnost bekova da obave sve zadatke u odbrani i zadnji vezni koji provodi mnogo manje vremena u defanzivi. Kao što je Kurbišlijeva taktika tražila velike žrtve od Eteringtona, i Reo Kokera tako i Zola očekuje od Ilunge i Fobera da se prilagode novom stilu igre i od njihove sposobnosti da se prilagode u mnogome će zavisiti Zolini prioriteti u januaru (da, ostaće na klupi).
Sad treba očekivati da se Tomkins i Apson bolje uigraju i da Fober uspostavi neku komunikaciju sa saigračima posle čega bi trebalo stvari da se poprave ali možemo samo da sanjamo da će odbrana da nam izgleda kao prošle sezone.
Tražili smo napadački fudbal, sad valjda treba da gledamo i da uživamo.
