Šta nas čeka
Fudbalski navijač uglavnom nema mnogo vremena da razmišlja o sezoni kada se ona završi. Odmah nakon što se dodele nagrade zaslužnima navijačima se oduzima želja da se prisećaju neposredne prošlosti (ne računajući navijače klubova koji osvoje nešto bitno) tako što se pažnja javnosti najhitnije moguće usmerava na sledeću priču. To uopšte nije težak zadatak kada medijsku sliku kreiraju vlasnici klubova koji pričaju o ambicijama za narednu godinu, igrači koji se zaklinju da će biti spremniji, voljniji i zanimljiviji nego ikada do sada, Kiron Dajer koji obećava da će se vratiti na teren i gomila internet navijača koji veruju u te priče (izuzimajući Dajerove), ulepšava ih i prenosi dalje. Zadatak je ovog leta dodatno olakšan Svetskim Prvenstvom a ako ste te sreće da navijate za klub kome je minula sezona bila krajnje frustrirajući niz užasnih neuspeha koje ne bi mogao da opravda ni Novak Đoković onda vam je tek lako da zaboravite sve od septembra 2009. na ovamo i pravite se da ne primećujete da imate očigledan manjak živaca i noktiju.
Naravno da gol Parkera protiv Vigana i slične čarolije ne treba da budu zaboravljene ali generalne diskusije o ovoj mučnoj sezoni pametnije je ostaviti za sada. Jednog dana, kad budemo zaboravili kako su boleli skorašnji porazi, pričaćemo o tome ko je trebalo više da igra a ko je forsiran bez razloga i raspravljaćemo o uzrocima i posledicama svega što je obeležilo najgoru sezonu u skorije vreme ali sada je vreme da gledamo u budućnost. Svi koji prate Vest Hem znaju koliko je teško predvideti bilo kakav dugoročan razvoj događaja u Klubu i trenutno niko od nas pojma nema ni ko će igrati za nas naredne sezone niti neko može da predvidi kakav je to finansijski plan spremio tandem vlasnika ali neke stvari se ipak znaju. Na primer, znamo da ćemo imati menadžera koji ima reputaciju boljeg trenera od Đafranka Zole. Postoje ljudi koji govore drukčije ali veliki broj njih govori iz ličnih simpatija, osećaja da je Zola zaslužio da ostane i žala za besplatnom kafom a manji je broj onih koji stvarno veruju da bi Zola odveo ovaj tim do stabilne pozicije koja se podrazumeva sa Grantom na klupi. Znamo i da će Grant imati na raspolaganju ekipu koja će osvojiti više od bednih 35 bodova. Kao što je i običaj u Vest Hemu, ekipa neće opravdati sva očekivanja onih najambicioznijih među nama ali definitivno će biti bolja nego prošle sezone. A predviđam da neće samo rezultati biti bolji nego će uz to ekipa igrati na način koji će se svideti navijačima. Ne zbog toga što je Zola ostavio trag u glavama naših igrača već zato što je u timu voleo igrače koji igraju dopadljiv fudbal. Koliko god da se promeni taktika i stil treninga niko ne može da spreči Stanislasa da igra napadački, Diamantija da igra zanimljivo niti neko može da promeni Parkerov stav na terenu ni da natera Nobla da šalje loptu nazad kad može napred. Uprkos onome što se čuje iz medija Grant nema zadatak da magično stvori pobednički tim od igrača koji se u Premijer Ligi snalaze kao Dejan Lekić u karlingu. Njegov zadatak je samo da mudrim odlukama sakrije ili ispravi mane koje Zola nikako nije uspeo. Ako se sve kockice slože spoj Zolinih igrača i Grantove taktike mogao bi mnoge prijatno da iznenadi. Razloga za optimizam ima.
