Who are ya?

Probajte da nabrojite najveće engleske fudbalske klubove. Ne trenutno najbolje nego najveće. Kako god da shvatate pojam velikog kluba nije teško videti da veličina fudbalskog kluba ne mora biti u vezi sa jačinom igračkog kadra i realnim ambicijama. I pre dve godine kad je Njukasl bio jedan od najslabijih timova u Premijer Ligi gostovanje na Sent Džejms Parku isčekivali smo sa nestrpljenjem u nadi da će doći pobeda nad velikim rivalom na koju bismo bili ponosni dok je gostovanje u Viganu ili Halu uvek bila utakmica koja donosi samo bodove. U vreme kada je novac odvojio klubove od svojih zajednica i kada su podele navijača po starim kriterijumima postale prevaziđene klubovi koje danas nazivamo najvećim izgradili su svoj novi identitet na trofejima koje su osvajali i velikim igračima koji su za njih igrali. Velike fudbalske ekipe vremenom su dobile nešto po čemu su prepoznatljive, nešto što ih izdvaja od ostalih. Barselona i Arsenal se smatraju ekipama u kojima igraju tehnički dobro potkovani igrači bez obzira koliko Bentnera igralo za njih kao što se Inter povezuje sa katenaćom i kad u njemu igraju neki od najkreativnijih fudbalera u Evropi. I zato kada neko kaže da je Vest Hem mali klub to ne znači da u Vest Hemu ne igraju dobri fudbaleri već da ne postoji neka vidna karakteristika po kojoj bismo bili prepoznatljivi širokom broju konzumenata fudbalske igre.
PS Ovo ne važi za slučaj da neki profesionalni fudbaler kaže da je Vest Hem mali klub. To obično znači da mu drugi nude više.
Ako je Vest Hem stvarno veliki klub šta je to što nas izdvaja od ostalih? Skoro svi klubovi u Engleskoj imaju osvojene trofeje, svi u svojoj istoriji imaju legende kluba na koje su ponosni, a pritom niko neće priznati da nema najbolje navijače. A kao klub koji je u poslednje četiri godine imao četiri menadžera, Vest Hem nije uspeo da izgradi neki stil igre za koji bi se moglo reći da je prepoznatljiv i karakterističan za Čekićare. Čak se može reći da je Vest Hem klub koji je poslednjih godina najviše puta drastično promenio način na koji ga drugi gledaju. Očas posla smo se od siromašne ekipe koja sa limitiranim igračima stiže do finala FA Kupa postali ekipa koja kupuje sve što je na tržištu ne pitajući za cenu da bismo se potom još brže pronašli u ulozi ekipe koja prodaje sve igrače koji vrede više od Nokie 1100 i izvozi pare na Island. Nedostatak identiteta pokazali smo i nešto kasnije kada smo se od tvrde ekipe koja se defanzivnom taktikom uspešno suprotstavljala najboljim ekipama volšebno pretvorili u ekipu koja igra ofanzivno do samouništenja. A bio je dovoljan jedan stravično promašeni transfer da se Nanijev projekat forsiranja mladih igrača senzacionalno sruši posle samo godinu dana.
Među neutralnim ljubiteljima fudbala Vest Hem je verovatno najpoznatiji kao klub koji je započeo trend loših (u to vreme zvali su ih "sramotna") izdanja u kup takmičenjima protiv klubova iz nižih liga, što je poslednjih godina postala raširena praksa među klubovima Premijer Lige. Pored toga, u dokazivanju da je Vest Hem veliki klub navijači su uspeli da nadoknade manjak trofeja prisvajanjem trofeja Svetskog Prvenstva (ako to nije originalno ja ne znam šta jeste). Ipak premalo je to da bi neko pomenuo Vest Hem kada treba nabrojiti najveće klubove u Engleskoj. Sada dolazimo da možda i glavne stvari. Da bi postali klub kakav svi želimo a to je klub čije će se ime izgovarati sa poštovanjem i koji će pored velikog broja navijača imati i veliki broj ljubitelja fudbala koji će ga rado pratiti potrebno je da imamo igrače na kojima bi nam zavidili i koji bi na terenu mogli da izgrade fudbalski stil koji će pomoći da se Vest Hem konačno pronađe. Trebalo bi iz korena promeniti gledište i na pojavu novih legendi u bordo plavom gledati kao na neophodan uzrok nastanka velike ekipe a ne kao posledicu na silu izgrađenog sistema u koji se igrači moraju uklapati. A u poslednjih nekoliko godina Vest Hem nema sreće sa dovođenjem svetskih igrača koji bi pomogli u toj misiji. Da je bilo više sreće sa Eštonom, Ljunbergom, Dajerom, da su se klinci iz akademije razvili onako kako smo se nadali ili da je neki novac pametnije uložen sada ne bi bilo ljudi kojima je potrebno objašnjavati zašto navijamo za klub koji nije među najuspešnijima. Ovako, mi vidimo da u našem timu imamo igrače kao što su Benajun, Tevez, Belami ili Parker ali moramo da prihvatimo da će svi oni doživeti da njihov talenat u potpunosti bude priznat tek kada pređu u neki od klubova koji su konstantno u žiži inetresovanja najšireg kruga publike. U nadi da će jednog dana biti drugačije, uživajte u neizvesnim utakmicama protiv niželigaša, pevajte da ste osvojili Spetsko Prvenstvo i računajte da su dve stvari za sva vremena sigurne, kvalitet igrača koji dolaze iz Vest Hemove akademije i onaj neopisiv osećaj kad se na kraju utakmice peva himna bez obzira na rezultat.