...videla žaba...
Koliko ste danas ili juče videli istih majica kupljenih sa istih polica u istim ili sličnim buticima? Koliko ste videli sličnih devojaka koje kao da su izasle iz jednog kalupa nose istu odeću, iste boje... samo dva najprostija primera... postali smo i mi je*ena robot nacija koja je koštanu srž svoje individualnosti prenela na neki globalni trendy fuc*in s*it nivo. Ne kažem naravno da treba biti van sveta i živeti kao amiši ili pojedine komune-drzave, ali zašto moramo uzimati najgore osobine tog globalnog poremećaja zvanog kratko i jasno globalizam!
Govori se o tom famoznom zakonu o privatizaciji, i što je interesantnije, zakonu o privatizaciji sportskih delatnosti. Ko koga tu laze?! Zar naši klubovi nisu privatizovaniji od bilo kojih klubova iz bilo koje pravno uređenije zemlje! Imali smo privatizaciju još i 1996. kada je osoba zvana Arkan držala privatni klub sa svojim privatnim igračima, koji su njemu lično na skute kao pravi obilici donosili ratne trofeje kao pravom caru. Setimo se i `državnih investicija` poput crvene zvezde i partizana, ti klubovi su davani u bračni poklon potpisivanjem mandatnog ugovora našim ministrima, pa i čak je Palilulac bio privatno vlasništvo današnjeg ministra legalnog kriminala. Krenuvši dalje stižemo i do privatnih kladioničarskih klubova sto pokazuje da pratimo trend popularnosti kladionica u svetu. I na kraju dođosmo do današnjeg dana kada privatizaciju traže privatna lica koja dovode igrače po svojoj volji, prodaju ih, uključujući i svoje pajtaše u igru bez granica, pa prebijanjem računa između kompanija zavisi i da li će igrač imati za Egipat ili za letovanje na Dominikani. Rezimirano... traže legalizaciju privatizacije privatizacionim zakonom?!
Videla je žaba konja da se potkiva pa hoće i ona stara je izreka... ali naši zakonodavci treba da imaju u vidu (a verovatno i imaju) da ovo nije engleska, jer za razliku od nas, iako se ne sme porediti, to nije kriminalna država. Tamo se ne igra fudbal pod pretnjom razbijanja automobila, tamo se ne ulazi u svlačionicu i lupaju šamari i vrše prinude i iznude, a ovde se na to čak niko i ne obazire. Klub može dobijati ili gubiti utakmice, navijači se mogu radovati ili tugovati ili učestvovati kupovinom deonica u donošenju odluka na primer, ali to je daleko od našeg sistema. Uglavnom, naši navijači su verno oslikali folklor engleskih navijača, šalovi, autfit kako bi neki rekli i stav i agresivnost... ali nisu i ne mogu očito kulturu engleskog navijanja. Jel čuo neko da su upali navijači Liverpula, pretili igračima što nisu osvojili skoro 20 godina titulu prvaka... i zašto se pravi alarmantna situacija zbog toga sto propada KK Crvena Zvezda, čemu katastrofična panika što je Zvezda bila na dnu tabele... Zašto je Zvezda (ili Partizan ,u istom su košu) državni projekat ,a recimo Radnički iz Niša nije?! Naglašava se legalitet razvoja sportskih društava, a po staljinističkom modelu se održavaju relikti kao sto su u Rusiji bila razna Dinama i CSKA...
Na kraju se samo može shvatiti da možemo doneti zakone preslikane engleskim, najlakše je izglasati nešto, državni privatnici će postati privatni vlasnici, klubovi mogu biti u dresovima poput engleskih, navijači prepevavati engleske tonove i izgledati kao prosečan Hammer ili koji već navijač bilo kog kluba, ali ne možemo sa ovakvom nekulturom, nerazumevanjem, usiljenom asimilacijom itd. Ne moramo biti isti kao Englezi po svaku cenu, ali moramo uzeti najbolje ne samo od njih, i uklopiti u jadno stanje u kojem se naš sport nalazi, u šta ja svim srcem sumnjam ali ko zna...
Ivan Sreto (Napisao konačno)