Sve je na prodaju!



Još od vremena kupovine Zidana, Bekama, Ovena i Ronalda Nazarija da Lime od strane Kraljevske udruge prodavaca dresova, videlo se kojim ce se trendom nastaviti politika transfera u danasnje doba. Sve je na prodaju, i vise ne postoje svetinje, rivaliteti, loša klima, sada su u pitanju samo pare! Ne finansije, vec pare!

Za sve trebaju pare, za cigarete, novine, za malu i veliku nuždu, pa i za devojku vam trebaju pare. Širokim istraživanjem javnog mnenja shvatio sam da izmedju transfera fudbalera i nalaženja ili zadržavanja devojke nema puno razlike. Analizirao sam sve moguce alternative i opcije, i sve se tako savrseno podudara da postaje zastrašujuce koliko se, na svu ovu finansijsku krizu, okrece sve `pravim` novcanim vrednostima, a to su evro, dolar i konvertibilna marka.

Krenuću od prve podele, a to je da postoje jaki, osrednje dobri, osrednje loši i stvarno loši klubovi. 

Jaki klubovi dovode jake igrace za velike pare, i dovode mlade čudotvorne talente, a potkrada se i po koji promašaj. Neverovatno je i to da su uvek ti najskuplji igrači neverovatno dobre face, koje plene svojim izgledom. Uvek, naravno postoje izuzeci poput Riberija. Takodje, jake face, enormno bogate, imaju uz sebe devojke o kojima se najvise piše ili priča, koje svojom `igrom` plene obožavaoce. Uvek se uz tu jednu glavnu, nadovezuju i mladi napupeli narasštaji, koji hoce da izgrade sebe kao pojavu preko enormno jakog kluba, tj. muskarca, da bi napredovale u svojoj karijeri. Eto zato sefovi i direktori imaju super ženu, i dobru mladu čuvarku tajni, ili sekretaricu. 

Osrednje dobri klubovi uglavnom kupe te čudotvorne talente koji se ne pokazu bas previše u najjačim klubovima, zbog kvantiteta, očekivano, jer ih je previše. Tako se i menadžeri u firmama, momci sa Golfom umesto Audija, ipak zadovoljavaju sa trošicama, ali ipak zadovoljavajucim, a ni mladim talentovanim i vrlo napupelim naraštajima to nimalo ne smeta. Naravno da je i na ovom stuplju stepen lojalnosti jednak nuli, dakle ko vise plati tu se i prelazi. Ljubav traje dok je plata na mestu, dok `gazda` ne da šutku ili dok se ne pojavi novi `poslodavac`.

Osrednje loši klubovi, naravno samo po rezultatima, nemaju toliko problema sa kvantitetom, jer je stepen lojalnosti puno veći, zato sto se ne nudi puno, a ni ne trazi se previse. Koliko para toliko muzike, a kakva je muzika, toliko se para i dobija. Tu se cene drugi kvaliteti, poput ljudskih odnosa, timskog duha i vernosti klubu za koji se navija i za koji se bori. Tako da i ti `osrednje loši` iliti prosečni pripadnici muške populacije (gledano iz vizure viših kasti današnjeg društva) nemaju baš srece sa najskupljim primercima, ali su ljudski resursi znatno obogaćeniji. Doduše ima i izuzetaka, kada padne u ruke tajkuna, ili kada se drugoj polovini jabuke ponudi opcija koja se ne odbija. Dakle, dolazi do pomeranja na lestvici kaste, postaju ili osrednje jaki klubovi ili igrac postaje veoma razvojan i uvide se neki skriveni talenti.

Loši klubovi nemaju cemu da se nadaju, jer ni loši igraci cak ne žele da igraju u njima, tako da se ipak okrecu pozajmicama, i ljubavi na rate. Tako i `lošiji` primerci pozajmljuju ljubav na mestima koja jos uvek kod nisu legalizovana, ili lutaju beznadežno tražeci ljubav na odredjeno vreme, da ne kazem satnicu. Za njih jednostavno u ovakvoj nametnutoj podeli rada nema puno mesta. Loši igraci ili loši primerci nežnije populacije, se nadaju prelasku u jači klub, ali ništa vise od rezervnog tima ili klupe neće dobiti, a kamoli tek da zaigra.

Da li je vreme za revoluciju? Ali revoluciju svesti, jer su mnogi pored očiju slepi. Da li je vreme za pomor novčanica svih boja i narodnosti? Jeste! Ali ih nece ukinuti oni koji ih drže,kontrolišu i kojima nas manipulišu. 

Podcenjivanje zdravog razuma sa precenjivanjem pojedinaca je izgubilo kontrolu, i sve je tako smisleno, da gubi svaki smisao...