Plasirali se, i šta sad?
Plasirali smo se na Svetsko Prvenstvo... Svaka čast, rezultati su bili na nivou, 7 golova u gostima protiv tri protivnika iz visoke i srednje klase, pobede su izvojevane tamo gde je nekada škripalo. Da se ne utopimo u samohvalisanje i preterano veličanje ove elitne fudbalske generacije reprezentacije Srbije, mora se imati u vidu da smo dva puta preveslani od nekada velike Francuske, čiji je selektor najslabija karika, ali je i takva ekipa nadigrala naš tim; uhvatili smo Rumune u nevreme, promena dva selektora, trzavice u savezu i među igračima; sa Austrijom smo na vreme odigrali dvomeč, i izvukli srećnu pobedu u duelu na Marakani, stoga što je ovo poslednji ciklus kvalifikacija gde će Austrijanci biti topovska hrana ostalim nacionalnim timovima. Samo jake ekipe sa jakim stručnjakom i individuama mogu i imati sreće da sa dva vrlo srećna penala, i igrom ispod nivoa najjačih svetskih reprezentacija, dođu u situaciju da dočekaju na oštricu rasklimane Rumune i izbroje do 5.
Ono što ponovo plaši pred SP je to da još uvek ne možemo skinuti skalp velikana. Kroz sve ove cikluse od 1995. preko Španije, Italije, Rusije, ponovo Španije, Portugala i Francuske, pa računajući i sve prijateljske i takmičarske utakmice sa Argentinom, Holandijom, Brazilom, Nemačkom, nemamo snage da slomimo protivnika. Verujem da ovi momci još nisu rekli ono što imaju i da nisu pokazali ono što znaju. U Južnoj Africi nas čeka sama elita, nema lakih protivnika, i svako će doći da se nadigrava, pa i Severna Koreja. Srećom, ne trebamo više brinuti da li će Jokanović promašiti loptu u odbrani, Djukić zakasniti za brzim napadačima, Brnović davati beskorisne lopte i Mijatović promašiti penal. Nećemo pucati više to je sigurno. Ali ako ne odu naši reprezentativci u Johanesburg sa željom, ne da doguraju što dalje, nego da osvoje Svet, onda skalpova neće biti, a tamo znače prolaz dalje.
Niko više nije nepobediv. Nema više vanzemaljaca među fudbalerima. Sa druge strane, retko ko ima par defanzivaca iz Junajteda i Čelzija, kapitena koji je standardan u Interu, vezni red koji je na skaut listi Liverpula, Valensije i Milana i dvometraša u napadu kome to nije hendikep. Zaključak je da kompleks niže vrednosti kod naših fudbalera ne sme da postoji, jer su oni sami u vrhu svetskog fudbala. Na Antari je da ne nastavi sa gubitničkom i kapitulirajućom taktikom prethodnih selektora protiv „velikana“.
U drugom smo šeširu pred konačni žreb, ako nam se posreći možda uđemo i u prvi, ali su male šanse da se Argentina, Rusija, Grčka i Francuska u paketu ne nađu u njemu. To znači da ćemo imati top 10 protivnika, južnoameričku ili afričku ekipu i jednu azijsku, rečeno veoma grubo. Engleska, Tunis i Južna Koreja? Nije lako! Ali je vrlo jebeno izvodljivo....
Ono što ponovo plaši pred SP je to da još uvek ne možemo skinuti skalp velikana. Kroz sve ove cikluse od 1995. preko Španije, Italije, Rusije, ponovo Španije, Portugala i Francuske, pa računajući i sve prijateljske i takmičarske utakmice sa Argentinom, Holandijom, Brazilom, Nemačkom, nemamo snage da slomimo protivnika. Verujem da ovi momci još nisu rekli ono što imaju i da nisu pokazali ono što znaju. U Južnoj Africi nas čeka sama elita, nema lakih protivnika, i svako će doći da se nadigrava, pa i Severna Koreja. Srećom, ne trebamo više brinuti da li će Jokanović promašiti loptu u odbrani, Djukić zakasniti za brzim napadačima, Brnović davati beskorisne lopte i Mijatović promašiti penal. Nećemo pucati više to je sigurno. Ali ako ne odu naši reprezentativci u Johanesburg sa željom, ne da doguraju što dalje, nego da osvoje Svet, onda skalpova neće biti, a tamo znače prolaz dalje.
Niko više nije nepobediv. Nema više vanzemaljaca među fudbalerima. Sa druge strane, retko ko ima par defanzivaca iz Junajteda i Čelzija, kapitena koji je standardan u Interu, vezni red koji je na skaut listi Liverpula, Valensije i Milana i dvometraša u napadu kome to nije hendikep. Zaključak je da kompleks niže vrednosti kod naših fudbalera ne sme da postoji, jer su oni sami u vrhu svetskog fudbala. Na Antari je da ne nastavi sa gubitničkom i kapitulirajućom taktikom prethodnih selektora protiv „velikana“.
U drugom smo šeširu pred konačni žreb, ako nam se posreći možda uđemo i u prvi, ali su male šanse da se Argentina, Rusija, Grčka i Francuska u paketu ne nađu u njemu. To znači da ćemo imati top 10 protivnika, južnoameričku ili afričku ekipu i jednu azijsku, rečeno veoma grubo. Engleska, Tunis i Južna Koreja? Nije lako! Ali je vrlo jebeno izvodljivo....
Ivan Sreto