Da sumiramo
Kao i svake godine, jedva smo dočekali novu sezonu, za koju smo verovali (valjda po običaju), da će biti bolja od prethodne. Ali kako i ne bismo, kada je Vest Hem jedva uspeo da opstane u Premijersipu, i to ne toliko svojom zaslugom, već nesposobnosću kolega iz Hal Sitija i Barnlija. Početak jula i debitantska utakmica Avrama Granta na Apton parku; najava u jako depresivnu sezonu za bordo-plave Ist Enderse. Zvančina potvrda toga dobija se već u avgustu na gostovanju posrnuloj Vili bez Martina O`Nila (o njemu ćemo drugi put). Zatim slede redom Bolton, Mančester Junajted, provlačenje u nebitnom kupu protiv slabašnih studenata iz Oksforda, pa Čelsi, razočaranje na Britanija stadionu greškom Grina itd. Pobeda protiv Toten*ema svakako da je prijala, ali bilo je to kratkog veka, loše partije su se nastavile, a jedino što je išlo kako treba je bio Karling kup. Može se reći, iznenađenje u Sanderlendu zahvaljujući novom napadačkom tandemu, pa provlačenje protiv Stoka posle produžetaka. Vrhunac jesenjeg dela sezone, razbijanje Manikunijana 4:0, pa makar njihovog drugog tima na čelu sa dedicom Gigsom i Fergusonovim unucima iz Južne Amerike. Beznadežan kup je polako prerastao u šansu za radost, eventualan izlazak u Evropu posle 100 godina i moguće geografsko približavanje nama smrtnicima iz istočnog dela starog kontinenta. Ali, Vest Hem ne bi bio Vest Hem kada ne bi upropastio u poslednjim minutima priliku za Vembli i novi londonski okršaj sa komšijama iz Biblioteke! I tako, krajem januara propade vec propala sezona još jedan put, a jedina šansa u ovom trenutku je Fa kup. Dobar tim na papiru, u Vest Hemovskoj realnosti izgleda otprilike ovako: golman odličan, sklon primanju idiotskih golova, a odbranu čini kombinacija balavaca i matoraca koji vise nisu u stanju ni Zvezdi da se prodaju. Mlađani Spens, ne zna se da li je gori u stvarnosti ili u kompjuterskim igricama, Ilunga kao da je izasao iz zooloskog vrta u DR Kongo, Parker frizurom pokusava da imitira Mek Manamana, popularni Hic nije u stanju da se oporavi od povrede 6 meseci, Dajer, LBM i jadni Kolison su vec prežaljeni, Kovač je vise novca uzeo od Playgirl reklama i slikanja nego od samog fudbala, Sirs je proveo vise vremena na pozajmicama nego u samom klubu, a maestralni Dijamanti, koliko god da je delovao nenormalno, nije imao mesta u nasem timu pa je svoje vratolomije nastavio opet u Žabariji. Ali, da je tu kraj tugi, ne bi bilo problema. Dolazimo do napada koji predvodi tandem Mekarti-Kol, gde je ovaj prvi pojeo celu narodnu kuhinju Ist Enda, a Karlton valjda preko noći zaboravio fudbal da igra. Na kraju krajeva, kako mozemo uopšte ocekivati neki rezultat kada je najbolji strelac kluba Snup Dog?
Kao i svake godine, jedva smo dočekali novu sezonu, za koju smo verovali (valjda po običaju), da će biti bolja od prethodne. Ali kako i ne bismo, kada je Vest Hem jedva uspeo da opstane u Premijersipu, i to ne toliko svojom zaslugom, već nesposobnosću kolega iz Hal Sitija i Barnlija. Početak jula i debitantska utakmica Avrama Granta na Apton parku; najava u jako depresivnu sezonu za bordo-plave Ist Enderse. Zvančina potvrda toga dobija se već u avgustu na gostovanju posrnuloj Vili bez Martina O`Nila (o njemu ćemo drugi put). Zatim slede redom Bolton, Mančester Junajted, provlačenje u nebitnom kupu protiv slabašnih studenata iz Oksforda, pa Čelsi, razočaranje na Britanija stadionu greškom Grina itd. Pobeda protiv Toten*ema svakako da je prijala, ali bilo je to kratkog veka, loše partije su se nastavile, a jedino što je išlo kako treba je bio Karling kup. Može se reći, iznenađenje u Sanderlendu zahvaljujući novom napadačkom tandemu, pa provlačenje protiv Stoka posle produžetaka. Vrhunac jesenjeg dela sezone, razbijanje Manikunijana 4:0, pa makar njihovog drugog tima na čelu sa dedicom Gigsom i Fergusonovim unucima iz Južne Amerike. Beznadežan kup je polako prerastao u šansu za radost, eventualan izlazak u Evropu posle 100 godina i moguće geografsko približavanje nama smrtnicima iz istočnog dela starog kontinenta. Ali, Vest Hem ne bi bio Vest Hem kada ne bi upropastio u poslednjim minutima priliku za Vembli i novi londonski okršaj sa komšijama iz Biblioteke! I tako, krajem januara propade vec propala sezona još jedan put, a jedina šansa u ovom trenutku je Fa kup. Dobar tim na papiru, u Vest Hemovskoj realnosti izgleda otprilike ovako: golman odličan, sklon primanju idiotskih golova, a odbranu čini kombinacija balavaca i matoraca koji vise nisu u stanju ni Zvezdi da se prodaju. Mlađani Spens, ne zna se da li je gori u stvarnosti ili u kompjuterskim igricama, Ilunga kao da je izasao iz zooloskog vrta u DR Kongo, Parker frizurom pokusava da imitira Mek Manamana, popularni Hic nije u stanju da se oporavi od povrede 6 meseci, Dajer, LBM i jadni Kolison su vec prežaljeni, Kovač je vise novca uzeo od Playgirl reklama i slikanja nego od samog fudbala, Sirs je proveo vise vremena na pozajmicama nego u samom klubu, a maestralni Dijamanti, koliko god da je delovao nenormalno, nije imao mesta u nasem timu pa je svoje vratolomije nastavio opet u Žabariji. Ali, da je tu kraj tugi, ne bi bilo problema. Dolazimo do napada koji predvodi tandem Mekarti-Kol, gde je ovaj prvi pojeo celu narodnu kuhinju Ist Enda, a Karlton valjda preko noći zaboravio fudbal da igra. Na kraju krajeva, kako mozemo uopšte ocekivati neki rezultat kada je najbolji strelac kluba Snup Dog?